Zatvori

Isak Njutn – Poslednji čarobnjak

U porodici slobodnjaka, u seocetu Vulstrop, na Božić 1642. rodilo se mrtvorođenče. Ubeđene da beba neće prodisati, babice su već izašle na stepenište, ali desilo se čudo i beba je preživela. Sam Njutn, je činjenicu da se rodio mrtav, pa praktično oživeo i to na Božić, smatrao neobičnom i važnom. Jedan od neverovatnih podataka kojim obiluje Njutnova biografija, je da njegov otac nije umeo ni da se potpiše. Sin, koji ga neće upoznati, poneće najprestižniju akademsku titulu na svetu, titulu Lukasovog profesora na Kembridžu…

Nakon smrti ser Isaka Njutna, jednog od najvećih naučnika ikad, uvaženog profesora matematike na Triniti koledžu i predsednika Kraljevskog društva, među njegovim knjigama pronađeno je i 169 alhemijskih tekstova – najbolja alhemijska zbirka koju je neko ikada sakupio. Za svojih 85 godina života, Njutn je sam napisao više od milion reči o alhemiji. Puna tri veka Njutn je smatran pionirom i ocem savermene nauke, a o Njutnu mistiku, alhemičaru, vatrenom tragaocu za kamenom mudrosti nije se mnogo znalo. Međutim više nije tako. Nujork Tajms u novmebru i ugledni britanski časiopis Sajns u decembru prošle godine, pišu o značaju Njutnovih alhemičarskih ogleda. Iako je u velikoj meri baš on odgovoran za razvitak naučne prosvećenosti koja je uništila srednjevekovni mrak i verovanje u magiju, mora se pošteno priznati da je taj savremeni racionalni svet i empirijski naučni metod, ser Isak stvorio uranjenjem baš u mistična, okultna znanja koja su ga fascinirala.

isaac-newton-2U porodici slobodnjaka, u seocetu Vulstrop, na Božić 1642. rodilo se mrtvorođenče. Ubeđene da beba neće prodisati, babice su već izašle na stepenište, ali desilo se čudo i beba je preživela. Sam Njutn, je činjenicu da se rodio mrtav, pa praktično oživeo i to na Božić, smatrao neobičnom i važnom. Jedan od neverovatnih podataka kojim obiluje Njutnova biografija, je da njegov otac nije umeo ni da se potpiše. Sin, koji ga neće upoznati, poneće najprestižniju akademsku titulu na svetu, titulu Lukasovog profesora na Kembridžu (do 2009. nosio ju je Stiven Hoking, sa sada je na tom mestu Majkl Grin).

U školi Njutn je bio prosečan đak, sve do trenutka kada mu je drug iz odeljenja, apotekarov sin, razbio nos. To ga je toliko razbesnelo da ga je fizički slabiji Njutn, nakon časova ponovo izazvao na obračun. Uz nekoliko modrica i ogrebotina iz tuče je izašao kao pobednik, ali se nije tu zaustavio. Čvrsto je odlučio da protivnika mora porazaiti na svakom polju, pa je postao najbolji učenik u školi. Tada se možda prvi put pokazala jedna crta njegovog karaktera: bes kod Njutna s vremnom se nije stišavao, već rastao, a to će na svojoj koži osetiti Robert Huk i Gotlib Lajbnic, Njutnovi veliki naprijatelji.

Nakon Itona, odlazi u Kembriž gde je njegov talenat za nauku, posebno za eksperimentisanje, odmah je uočen. U Univerzitetskoj biblioteci u Kembrižu sačuvano je pismo u kojem Njutn prijatelju filozofu Džonu Loku opisuje svoju mladalačku strast i posvećenost nauci «Uzeo sam šilo i stavio ga između oka i kosti što je bliže moguće zadnjoj strani oka: i pritiskajući oko krajem šila (kako bih napravio zakrivljenost na oku) pojavilo se nekoliko belih, tamnih i obojenih krugova. Ovi krugovi bili su najjasniji kada sam na nastavio da oko trljam šilom, ali kada su oko i šilo stajali mirno, oni su gotovo nestajali.» Opasnost ovakvih ispitivanja jasno govori da je u pitanju izuzeno jaka i veoma retka želja za otkrivanjem novog.

Nakon završetka osnovnih studija i magisterija Njutn postaje nastavnik na Kembridžu, a 1670. godine izabran je za Lukasovog profesora. Ovaj izbor bio je svojevrsni presedan jer je Njutn postao profesor, a da pre toga nije rukopoložen za sveštenika. Njutn je potpisao da prihvata učenje Anglikanske crkve kada je diplomirao, ali je bio odlučan da nikada ne postane sveštenik i bio je spreman da se odrekne profesorkog poziva zbog toga. Lična molba kralju Čarlu II da mu odobri da bude profesor , a da ne bude sveštenik je, na inenađenje svih,  prvenstveno Njutna, odobrena. U tome mu je najviše pomogao prijatelj Isak Barou, kraljev kapelan.

Već na drugom Njutnovm predavanju nije se pojavio nijedan student. Njegov asistent Hemfri Njutn (nisu bili u srodstvu) beleži da je u svojoj karijeri univerzitetskog predavača Isak Njutn držao skoro svako predavanje pred praznom salom. Nakon sedamnest godina prestao je da pokušava i svoj položaj pretvorio u sinekuru.

Njutn alhemičar

Isak Njutn zainteresovao se za alhemiju jer je bio ubeđen da se njena mudrost proteže do prvih ljudi na Zemlji. Ljudi kojima je ta mudrost data. Majk Vajt autor fantastične biografije: „Isak Njutn – poslednji čarobnjak“ kaže da pručavanjem Njutnovih spisa postaje jasno da on bio uveren da su stari nekada davno imali ključ sveg znanja i da se ono preselilo u tajne alhemijske filozofije. Plašio se da će neko taj ključ znanja, odnosno kamen mudrosti, otkriti pre njega.

Važno je reći da je ezoterijski aspekt alhemije Njutnu bio najvažniji. U pismu kolegi profesoru Izekilu Foksfortu, Njutn piše: „Alhemija se ne bavi metalima kako to misle vulgarne neznalice koje nanose štetu ovoj plemenitoj nauci. Ova filozofija nije od one vrste koja teži taštini i obmani, već pre napretku i uzdizanju uvođenjem znanja o Bogu, načinima da se stvorenjima nađu pravi lekovi i kako da se živi dobro.“

Pre nego što će se baciti na destilaciju i topljenje metala Njutn je samatrao da mu je dp1200422užnost da detaljno prouči sve što je o alhemiji napisano. Ove knjige nije bilo jednostavno nabaviti. Njutn je do njih dolazio najčeše uz pomoć Vilijema Kupera, ilegalnog prodavca zabranjenih knjiga ili preko dobro organizovane podzemne mreže londonskih alhemičara.  Otvara alhemičarsku svesku 1669. godine u koju će detaljno unositi laboratorijske beleške. Minuciozno opisivanje eksperimenata je ono što je uvek Njutna razlikovalo od ostalih naučnika.

Počeo je ispitivanjem prirode metala. Alhemija ga toliko zaokuplja da većinu svog vremena provodi u mešanju olova, žive, bakra i antimona u maloj laboratoriji u šupi iza njegove sobe. „Oni koji tragaju za kamenom mudrosti po sopstvenim pravilima obavezni su na strog i religiozan život. Udubljivanje u ovo proučavanje je plodonosno za eksperimente.“ kaže Njutn svom sekretaru i biografu Konduitu. Duboko je verovao da adept treba da bude čiste duše, i da je to ključna karakteristika veštine. Njeni posvećenici su, gledajući u vatru koja je stalno  morala da gori ispod alhemičarskog lonca, pročišćavali sopstvenu dušu. Samo šarlatani, varalice i naivčine upuštaju se u alhemiju vođeni pohlepom za zlatom.

Najveća razlika između hemije i alhemije je u alhemičarskom verovanju da je emocionalno i duhovno stanje eksperimentatora povezano sa uspehom ili neuspehom eksperimenta. Ovu ideju će, na na velika vrata,u nauku vratiti teorija kvanta, naravno, bez astroloških uslova i potkrepljenu preciznim matematičkim proračunima. U svojim naporima da dođu do kamena mudrosti, alhemičari su po mišljnju Karla Junga, nenamerno upadali u kolektivno nesvesno. To stanje slično je mentalnim procesma koje koriste propovednici i iscelitelji, ekstaze plesača u vudu ritualima ili šamanskog transa. Baš takvi uvidi u najdublje slojeve sopstva uticaće na neka Njutnova naučna otkrića.

Njutn se veoma zainteresovao za antimon, element koji kada se prečisti privlači zlato, stvarajući vrstu amalgama koji se naziva regulus (lat. mali kralj). Njutnova alemičarska istraživanja sa regulusom antimona, prema Vajtu, imaju veze sa otkrivanjem zakona gravitacije. Njegovi kristali izgledaju kao zraci svetla koji streme ka unutra, kao sila koja putuje prema središtu. U sedamnaestom veku ideja privlačenja i odbijanja smatrala se okultnom. Sila koja deluje na daljinu, bez vidljivog sredstva ili mehanizma, bila je u suprotnosti sa dominantnom Dekartovom kartezijanskom slikom sveta. Neki poznavaoci Njutnovog rada idu toliko daleko da kažu da Njutn ne bi vizualizovao privlačenje na daljinu i objasnio gravitaciju da nije imao alhemičarska iskustva. Moderni poznavaoci njegovog rada slažu se da je skoro sigurno, sam Njutn izmislo čuvenu priču o jabuci koja mu je pala na glavu, da bi prikrio istinu, jer je izvođenje alhemijskih opita bilo zabranjeno i kažnjivo. Profesor Vilijam Njuman sa univerziteta Ontario smatra da su alhemijski eksperimenti mnogo pomogli Njutnovim otkrićima u oblasti optike.

Njutn jeretik

U tajnim alhemijskim spisima Njutn se potpisivao pseudonimom Jeova Sanctus Unus, anagramom njegovog latiniziranog imena Isaacus Neuutonus. Kada znamo da je Njutn za sebe odabrao pseudonim Jedan Sveti Bog, nije li nerazumno pretpostaviti da je želeo da se poistoveti sa Hristom? Rođen je kao mrtvorođenče na Božić i verovao je da zbog toga ima posebne sposobnosti. Da li mu je positovećivanje sa davno umrlim ocem kog nikad nije upoznao ali je znao da nije bio obrazovan, bilo toliko odbojno da nije mogao da razmišlja o trojstvu, konceptu koji podrazumeva ne samo povezanost sa ocem, već i podeljeni identitet?

Njutn je bio jeretik, arijanac. Posvećenost svetom trojstvu za njega bila je jednaka svetogrđu. Verovao je da Isus i Bog nisu jednosuštni, već da je Hrist, prvo stvorenje koje je Bog stvorio.“Bog je voleo Hrista i pre stvaranja sveta!“ piše Njutn. Ta ljubav, duhovno telo Hrista omogućilo je stvaranje materijalnog sveta. Zahvaljući duhovnom telu Hrista, kosmos funkcioniše i sile deluju na daljinu bez vidljivog i merljivog mehanizma. Iako su njegova religijska uverenja neobična za to vreme, Njutnova vera je bila čvrsta. Verovao je da je otrkivanje prave prošlosti njegova dužnost. On je nazivao „dužnost prvog trenutka“ i verovao u nešto što se može opisati kao alhemičarska istorija čijim otkrivanjem se rasveljava mudrost starih. Sa velikim zanosom proučava hronologiju Biblije. Verovao je u bukvalnu istinu priče o božanskom stvaranju sveta za sedam dana, ali dodaje genijalnu primedbu da ne znamo koliko su ti dani trajali, jer prva dva dana nije bilo Zemlje, a samim tim ni 24-časovnog dana zasnovanog na kruženju planete. Dan je mogao biti dug koliko god to Bog „poželi“.Ogroman napor uložio je u rekonstrukciju plana Slomonovog hrama, videći ga kao paradigmu budućnosti sveta.

Nakon dugog i uspešnog života Njutn je umro 20. marta 1727. odbivši da se ispovedi. Njegov sekretar Džon Konduit objašnjavajući ovu veoma neobičnu odluku piše: 2Može se reći da je čitav njegov život bio priprema za drugo stanje“. Ovim rečima Konduit je započeo stavranje pogrešne i iskrivljene slike o Njutnu kao puritanskom geniju, hristolikom polubogu koji je napravio najveći naučni proboj u istoriji i koristeći samo svoj fantastični um, probio put „gospodi sa retortama“ koja sve objašnjavju prezinim formulama. Prvi koji će osporiti ovu idealizovanu biografiju je čuveni ekonomista i Njutnov obožavalac Džon Kejnz. On je 1936. otkupio sanduk Njutnovih alhemijskih spisa, koju je pedeset godina ranije Kembridž okarakterisao kao štivo „bez naučne vrednosti“. Tek kada je otvoren taj sanduk, pojavio se Njutn čarobnjak. Poslednji Vavilonac, veliki um koji je na svet gledao očima onih koji su pre deset hiljada godina počeli da stvaraju našu intelektualnu baštinu.

Njutn je bio ćutljivi, nepoverljivi opsesivac. Zabeleženo je da je, dok je predstavljo svoj univerzitet u Parlamentu, za godinu dana u Vestminsteru progovorio samo jednu rečenicu – zamolio je vratara da zatvori prozor kad je osetio promaju. Od rane mladosti bio je hipohondar. Strašno se plašio da će mu neko oteti otkrića, pa se vrlo teško odlučivao za objavljivanje svojih dela. Pisao ih je namerno komplikovano i na latinskom, da bi ih razumeli samo najučeniji. Bio je osvetoljubiv i izuzetno osetljiv na kritiku. U želji za neokaljanim društvenim ugledom, u rodoslovu koji je sastavio 1705, kada je dobio plemićku titulu, pomerio je godinu venčanja svojih roditelja na 1639. – godinu kada njegov deda kupio vlastelinsku kuću u selu. Da je ponekad bio sklon preterivanju svedoči popis njegove imovine sastavljen nakon smrti, na kom su i dve noše od čistog srebra. Ovi podaci svedoče da je i Njutn čovek od krvi i mesa, sa malim ljudskim slabostima, nikako nadzemaljsko biće, bog moderne misli bez jedne mane. Profesor hemije na Nortvestern univerzitetu, dr. Mark Retner kaže: „Bio je brutalan čovek. Dok je bio na mestu upravnika kraljevske kovnice novca, neobično lako je slao čljude na vešala zbog najmanjih malverzacija u izradi novca. Njutn je možda bio Zevs ili Merlin, najveći naučnik svog vremena, ali nije baš bio fina osoba.“

Njegova strast prema alhemiji, dugo nije bila poznata biografima, a i kada je otkrivena, mnogi su je ignorisali jer se nije lepo uklapala u sliku racionalnog vunderkinda koji je nemerljivo zadužio čovečanstvo. Alhemijske spise neki biografi opsivali su kao „momačku blesavost“. Ovaj strah je bezrazložan jer kada Njutnu pioniru savremene nauke, dodamo Njutna mistika i alhemičara, njegova figura izgleda drugačije, ali nikako manje.

Povezane teme:

Deli:

Strah od mraka >>