Zatvori

Strah od mraka

Jer strah od mraka je razvučen kroz čitavu istoriju, od žene pećinskog čoveka koja je prvi put ostala sama u kamenoj jazbini, pa do modernih diva kao što je Dženifer Lopez. Ova turbo planetarna zvezda latino korena takođe se boji mraka i priznaje da mora da upali svetla kako bi zaspala. Ipak, strujni udar na novčanik Lopezove i podivljali račun za infostan sprečava njen suprug, koji ugasi svetla kad se priključi u krevetu vlasnici “najskuplje osigurane svetske guze”.

“I kada spavam, moj televizor radi. Takođe, noću ne volim biti sam u kući”, ovo je izjavio najbolji teniser na svetu Rafael Nadal otkrivajući da ipak postoji nešto čega se plaši ovaj Španac čiji CV kipi od trofeja. Ovom svom delimičnom životnom “striptizu”, levoruki egzekutor, čije vitrine pucaju od grend slem pehara, pridodao je još jednu svoju manu, a to je prezir prema kuvanju i da više voli da mu jela priprema mama. Skenirajući najboljeg tenisera današnjice, i to na osnovu izjava o strahu od mraka i prepuštanju kuhinje mami, razni analitičari bi profil Rafaela Nadala mogli smestiti u razne boksove. Ipak, to ovom imperatoru šljake ne smeta u serijskom demoliranju svojih protivnika, zbog čega redovno isisava dah milionima tinejdžerki, ali ni huk Realovih pristalica kao kada je nedavno pohodio “Santjago Bernabeu”, pa je i narcisoidni Murinjo morao da sačeka da se Nadalovi obožavaoci istresu da bi tek onda izašao na teren. Ništa ne može umanjiti Nadalovu slavu, pa čak ni njegovo priznanje da se ne boji ničega osim mraka.

Jer strah od mraka je razvučen kroz čitavu istoriju, od žene pećinskog čoveka koja je prvi put ostala sama u kamenoj jazbini, pa do modernih diva kao što je Dženifer Lopez. Ova turbo planetarna zvezda latino korena takođe se boji mraka i priznaje da mora da upali svetla kako bi zaspala. Ipak, strujni udar na novčanik Lopezove i podivljali račun za infostan sprečava njen suprug, koji ugasi svetla kad se priključi u krevetu vlasnici “najskuplje osigurane svetske guze”.

Ali kada on pritisne prekidač, njegova lepa ženica već uveliko spava. Rafael Nadal i Dženifer Lopez samo su neke od zvezda s podugačkog spiska slavnih osoba čija strujna brojila rintaju celu noć. Strah od mraka je toliko realna stvar da nas u to nikada nisu mogli razuveriti ni roditelji, i to od onog dana kad su nas poslali da prvi put spavamo sami u sobi, pričajući nam da su sva ona njihova ranija predavanja o groznim spodobama koje vrebaju u mraku bila samo vaspitne mere da bismo se smirili i zaspali. Nije nas bilo lako ubediti u to jer gledajući crtane filmove mogli smo skapirati da se i oni najhrabriji tresu od mraka. Svi likovi na popisu animiranih heroja, od Toma i Džerija, prikazivali su taj strah vrlo jasno. Uvek kad bi se gasilo svetlo pred spavanje, njihove oči su dugo kolutale u mraku. Upravo to kolutanje značilo je samo jedno – nemir – tačnije, strah od mraka.

I danas, kad naša apstinencija od crtanih u 7 i 15 traje već decenijama, možemo se uveriti da za strah od mraka nije pronađena pilula. Pri svakom povratku od kasnog noćnog izlaska možemo se uveriti da na našim zgradama uvek ima nekoliko osvetljenih prozora koji štrče u moru onih najhrabrijih spavača. Vlasnici ovih osvetljenih prozora nisu samo vredni štreberi u ispitnom roku, likovi poklekli pod insomnijom ili nesrećnici koje muči prostata… Ne, većina se nikada nije oslobodila onog najranijeg straha, koji bi otpočeo klikom prekidača. A i kako bi se oslobodili tog straha kad su se mraku oduvek pridavali važnost i strahopoštovanje. Sve opasne i važne stvari su se oduvek odigravale u onom ofucanom terminu “pod okriljem noći”… Najvažniji sastanci čekirani su u poznim večernjim satima. Odluke u mnogim korporacijama, i to smene direktora i menjanje poslovne politike, uvek su zakazivane noću. Važnost odluka nikada nije mogla biti obezbeđena dnevnim sastancima. Tako su se ministri i predsednici vlada sastajali noću da bi tikeri agencija dobijali ujutru važna saopštenja i odluke. Menjala se tehnologija, stigli su kompjuteri, ali su politički, mafijaški i korporativni moćnici zakazivali sastanke noću, čime se rezervisala važnost ovih odluka. Slobodan Milošević se noću povlačio sa svojim užim krugom u odaje da bi se sudbina saznala tek ujutru. I Jugoslavija se u predigri svog raspada demolirala u noćnom terminu poslednjeg kongresa Saveza komunista, kada su slovenački drugovi napustili Sava centar.

I termini hard-kor epizoda NATO bombardovanja Srbije bili su odigravani noću. Avalski toranj, Generalštab, naftna i vojna skladišta leteli su u vazduh noću jer se strah najčešće i najbolje razvijao po mraku. Tokom NATO bombardovanja Srbije “tomahavci” i ostala čuda naterali su da se trafo-stanice širom zemlje rascvetaju, a Srbi ostanu bez struje i u mraku, što je trebalo da nabilduje strah, ali i otpor Miloševiću. Taman kada je i to prošlo pojavila se nova porcija mraka, i to u globalnom izdanju. Bilo je to pomračenje sunca, koje se širom sveta pretvorilo u hepening. Trgove svetskih prestonica pohodile su horde hodočasnika s naočarima za sunce, željne da vide pomračenje koje se retko događa, a mnoge generacije i potpuno preskoči. Ali Srbi su u strahu od mraka, tačnije pomračenja, i usled apokaliptičnih izjava stučnjaka navukli roletne i otišli u dobrovoljni mračni egzil plašeći se da ih mračna nebeska pojava ne oslepi i ne ostavi zauvek u mraku. Tek su kasnije na Dnevniku videli šta su propustili.

Strah od mraka, noći, oduvek je imao različita značenja. Ono “podizanje” “Difens” korporacije Ljubiše Buhe Čumeta od strane zemunskog klana odigrano je u noćnom terminu. Kod kreatora akcije iz Šilerove to je značilo širenje straha, a i vatromet u kome u nepovrat ide imovina protivnika još strašnije izgleda po mraku. Kod običnog sveta ova njihova akcija bila je odigrana po poznatoj mustri, tačnije u terminu „kada sav pošten svet spava”.

Sve važno i opasno valja se po noći. Roman Abramovič je odlučio po mraku da smeni Murinja, pa su i fotke portugalskog trenera koji napušta Čelsijev kamp “Cobam” mračne jer su uslikane u noći.

Dramatičnost je uvek imala obrise mraka, tačnije crnu boju. I FBI agent Dejl Kuper u seriji “Tvin Piks” uoči novog Bobovog ubistva zna da će se ono odigrati noću, kao i u slučaju Lore Palmer. Zbog toga ulazi pred ponoć u šumsku krčmu, u kojoj sve smrdi na nesreću koja je locirana u komšiluku. I u drugom kultnom naslovu režisera Dejvida Linča, “Plavi somot”, sav strah ključa u noćnom terminu. Denis Hoper, sa strašnom spravom na njušci, noću pohodi Izabelu Roselini, dok uplašeni svedok čitavu scenu gleda iz ormara – antologijskog mesta, u koje beže svi oni koji se boje mraka, pa i švaleri koji su skinuli nekom “mrak bračne vernosti”. Tako i u rečniku finansijskih pojmova odrednica “crni vitez” označava preduzeće koje daje nepoželjnu, odnosno neprijateljsku ponudu za preuzimanje nekog drugog preduzeća. “Crni vitez” je i jedan od nastavaka serijala o Betmenu u kome se poslednji put pojavljuje Hit Ledžer. I sam Betmen, kao “princ tame”, rezerviše svoj termin za akciju uglavnom noću. Jer samo mrak garantuje važnost akcije, pa otuda svetleći logo slepog miša nad nebom Gotama i brundanje moćnog betmobila najbolje rezultate postižu noću, kad cveta strah svih ljudi od mraka, pa i zlikovaca od čoveka šišmiša.

Ipak, važnost mraka nije morala imati samo stravično apostrofiranje. Klinci opisuju zgodnu žensku terminom “mrak riba”. Iste te famozne lepotice, “mrak ribe”, često se žale u medijima da je njihova lepota ponekad minus jer ih se muškarci plaše i da su one zbog toga usamljene. I u ovom slučaju prisutan je strah od mraka, samo sad od “mrak riba”. Ostajući u ljubavno-erotskom žanru, nailazimo i na “skidanje mraka”, koje se uvek odnosi na razdevičenje, i to oba pola. Takođe, “otišli su zajedno u mrak” pubertetski je izraz za nekoga ko se smuvao, a to je oduvek bilo locirano u večernjim satima jer se sve važne stvari događaju po mraku, noćnom terminu, baš kao što su to radili i Miloševićev kabinet, Savet za saradnju s Haškim tribunalom, i kao što se desilo sa izborom za predsednika Crvene zvezde… “Skidanje mraka” iz seksualne terminologije prenelo se i na običan život. Inicijacija nekog novajlije u firmi podrazumevala bi oduvek i prvi zadatak koji bi pripravnik morao obaviti, a ako bi to bilo uspešno, kolege bi ga počastile pohvalom: “Eto, skinuo si mrak.”

Mrak nije bilo samo etiketiranje zgodne ženske, već i dobrog filma. Kad tokom “Festa” u hodnicima sretnete ortake koji su odgledali filmsku premijeru i pitate ih kakav je film, oni uzvraćaju sa: “Mrak film”, što znači da je film odličan i da i vi treba da ga odgledate.

Poslednjih dana, tokom epidemije nasilja i huliganizma na beogradskim ulicama, kao i tokom prekida utakmice u Đenovi između fudbalskih reprezentacija Italije i Srbije, takođe se često koristila reč “mrak”. I to ne samo zbog toga što se incident na utakmici dogodio uveče i što je glavni huligan i televizijska zvezda svih svetskih kanala od BBC-ja do Al Džazire Ivan Bogdanov bio zamaskiran crnom fantomkom, duksom i pantalonama, dakle bojama mraka. Zbog svih ovih događaja analitičari su izjavljivali da se “sile mraka” vraćaju. Pod time se podrazumevaju scenografija i junaci iz Miloševićeve ere, koja je takođe označena kao mračna. Strah od mraka je u Srbiji ponovo prisutan, ovaj put od mračnih devedesetih. Ponovo se govori o silama mraka koje teraju Srbiju da šlajfuje na svom putu u svetlu EU budućnost.

Mračna prošlost je oduvek bila simbol diktature, a kada se govorilo o osobi, onda je vlasnik mračne prošlosti bila osoba koja prećutkuje nešto strašno iz svoje biografije. I u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji mrak je imao opasan predznak. Nedavno preminula predsednica vlade u bivšoj SFRJ, Milka Planinc, ta Margaret Tačer našeg samoupravnog socijalizma, pamti se kao hrabra žena koja se prvi put suočila sa tim da med i mleko nemaju neograničen rok trajanja u zemlji dembeliji, kakva je bila bivša Jugoslavija. Uskoro će krenuti i nestašice raznih stvari, ali i struje, zbog čega su se mnogi, tada već odrasli ljudi, ponovo počeli plašiti mraka. Tačnije, da bi se iz tih problema mogle ponovo povampiriti sile mraka, tačnije junaci mračne prošlosti, koji bi taj naš mrak usled nestašice struje mogli da iskoriste za svoje mračne planove. Za mnoge je to bio znak da nešto i nije baš u redu, iako su televizijske vesti govorile da na kraju mračnog tunela uvek ima svetla, pa i u ovom tunelu sazdanog od nestašica struje. Oni drugi, koji nisu ljubili socijalizam i koji nisu verovali tim vestima jer su produkt medijskog mraka, slutili su da bi nešto mračno moglo da se desi. I počelo je da se dešava, i to uvek po mraku: Cankarev dom u Ljubljani, gde su Slovenci po mraku podržali kosovske štrajkače koji su protestovali u dubini mračnog rudnika; malo pre toga Milošević je odlučio da neće dozvoliti balističkim silama mraka da čereče Srbiju i svoj uzlet je počeo u mraku, tačnije na noćnom sastanku sa srpskim liderima u Kosovu Polju.

Ipak, u toj bivšoj Jugoslaviji, u kojoj građani imaju miran san, a samo neprijatelj nikada ne spava, jedan od najvećih strahova od mraka dogodio se 1973, kada je na televiziji prikazan film “Leptirica” u režiji Đorđa Kadijevića. Vampiri, glogov kolac, stravični mlin, Sava Savanović – sve je to nateralo tadašnje pionire, pionirke, omladince i omladinke da sate posle premijere “Leptirice” provedu budni i da tako podbuli odu u školu. Bila je to prva kolektivno neprospavana noć u zemlji za koju se verovalo da je sa svakakvim strahovima odavno raskrstila.

Povezane teme:

Deli:

<< Isak Njutn - Poslednji čarobnjak Objektiv zaražen RNR virusom >>