Zatvori

Mit o promaji

Mnogi su mitovi prisutni u našoj istoriji, ali (ne manje) i u našoj naizgled tako običnoj svakodnevici. Za neke od njih znamo skoro od rođenja, neke smo naučili vremenom i uverili se na svojoj koži o njihovom značaju i snazi, a neke, eto, otkrivamo gotovo slučajno. Kad naiđu i kad ih prepoznamo kao takve. A ona večna čangrizava priča (pojam “mit” i potiče od reči “priča”) o opasnostima od promaje upravo je jedna takva situacija. Naime, mnogi i ne znaju da je promaja jedna sasvim ekskluzivna reč i u takvom obliku gotovo ne postoji ni u jednom drugom svetskom jeziku. Ali, više o tome ćete uskoro saznati, pa da ne odugovlačimo…

Mnogi su mitovi prisutni u našoj istoriji, ali (ne manje) i u našoj naizgled tako običnoj svakodnevici. Za neke od njih znamo skoro od rođenja, neke smo naučili vremenom i uverili se na svojoj koži o njihovom značaju i snazi, a neke, eto, otkrivamo gotovo slučajno. Kad naiđu i kad ih prepoznamo kao takve. A ona večna čangrizava priča (pojam “mit” i potiče od reči “priča”) o opasnostima od promaje upravo je  jedna takva situacija. Naime, mnogi i ne znaju da je promaja jedna sasvim ekskluzivna reč i u takvom obliku gotovo ne postoji ni u jednom drugom svetskom jeziku. Ali, više o tome ćete uskoro saznati, pa da ne odugovlačimo… 

“Hoćeš, molim te, malo da otvoriš prozor, podavismo se?”

“Jesi li ti normalan?!?!?!?”

Što se nas tiče, uopšte nisu morali da izmišljaju ni ptičji ni svinjski grip. Samo je trebalo na kutije s vakcinama da nalepe etiketu “protiv promaje” i uvaljali bi nam i pet miliona komada kao od šale. Bake bi primile po dve-tri, zlu ne trebalo. O tetkama i ujnama da ne govorimo. Verovatno bi se razvio i neki oblik zavisnosti, koji bi se posle lečio na dalekim ruskim klinikama. “Roš” i Kinezi zajedno ne bi ispostizavali da proizvedu dovoljne količine cepiva da namire malu, ali zdravstveno osvešćenu Srbiju. Međutim, vakcine su doživele fijasko jer moćne multinacionalne farmaceutske korporacije na znaju da srpska smrt vreba kroz odškrinut prozor.

Nad nama je već vekovima nadvijena crna senka latentne pretnje opasnije od raka, karijesa, gripa, mačje kuge i mišje groznice. Protiv nje ne pomažu ni citostatici, ni zračenje, ni beli luk, ni kuvano vino, pa čak ni rakija, koja leči sve druge bolesti. Promaja je nezaustavljiva. Dolazi tiše od nindže, ubija brže od metka. Ne postoji mesto na kom je čovek siguran. Ona je jednako opasna u sobi, automobilu, letnjoj bašti kafića, redu za plaćanje računa, ispod ventilacionog otvora u diskoteci. Najopasnija je, naravno, na radnom mestu. Iako je poznato da se u Srbiji, uprkos niskom standardu, voze najnoviji i najskuplji automobili, retko se može videti neki sa otvorenim krovom. Jer je kabriolet mrtvački sanduk bez poklopca.

Iako je teza kako „promaja postoji samo u Srbiji” pomalo preterana (definicija: “promaja je zli vetar koji ubija Srbe”), jer se strujanja vazduha poprilično plaše i bake u Italiji i još nekim mediteranskim zemljama, činjenica je da joj se ovde pripisuje najveća razarajuća moć. Ona je najčešće medicinsko objašnjenje za razne vrste tegoba: od ukočenih mišića vrata, preko glavobolje, bolova u lumbalnom delu leđa, začepljenog nosa i stomačnih problema, do čmička, povišene temperature i prerane smrti. Mi smo čelični narod, pa nam svež vazduh nije saveznik: u slučaju preterivanja s kiseonikom doći će do oksidacije. Možemo da zarđamo.

Zakoni fizike, hemije, biologije i biomehanike u ostatku sveta malo su drugačiji. Provetravanje prostorija je poželjan postupak u većini situacija. Za to postoji i naučno objašnjenje: koncentracija kiseonika se povećava, a kiseonik je saveznik ljudskog organizma. On podiže budnost, pospešuje tiho sagorevanje u ćelijama pretvarajući ugljene hidrate u čistu energiju, daje gorivo mišićima i mozgu omogućujući fizičke napore i razmišljanje bez katastrofalnih posledica. Povećavanje telesnih i mentalnih sposobnosti zahvaljujući ovom gasu bez boje, ukusa i mirisa neumitno poboljšava i raspoloženje pošto čoveka čini zadovoljnim sobom. Strujanje vazduha kroz prostoriju neprekidno donosi nove količine kiseonika, a uz to hladi telo i time sprečava preterano širenje krvnih sudova koje za posledicu ima pad pritiska, koji dovodi do pospanosti i opšte psihofizičke tromosti.

Promaja ima i blagotvorno filozofsko dejstvo jer uvodi duh u prisan odnos sa stalnošću promene. Ona podsvesno sugeriše dinamiku, a kako bi drevna kineska “Knjiga promena” rekla: “Čovek, kao i priroda, mora neprekidno da se kreće kako bi sačuvao svoje zdravlje.” Biće je na promaji perceptivnije, svojim receptorima prima veći broj podataka, spremnije je na promenu pozicije, stava, na traženje i pronalaženje novih rešenja, na inicijativu i akciju. Nije li upravo vetrometina, ovoga puta društvenopolitička, ono što je sačuvalo najzdravije elemente srpskog duha?

Ipak, mi ćemo, u strahu da ne bude još gore nego što jeste, radije pozatvarati sve prozore. Strah od promaje mogao bi komotno biti potisnuta tropofobija, patološki strah od promena. “Ćuti, dobro je”, najčešće će se razaznati iz stenjanja mase pod teretom nemilosrdne stvarnosti. Ako ta masa kojim slučajem broji nekoliko stotina ljudi i guši se u nedostatku kiseonika u vozilu gradskog saobraćaja, razaznaće se još jedan vapaj:

“Zatvaraj taj prozor, ubiće nas promaja!”Ne-kaci-se-sa-mnom

Na sajtu wiki-answers može se pronaći sledeća definicija promaje: “Na Balkanu je promaja situacija kad vetar prolazi kroz prostoriju (zbog otvorenih prozora na suprotnim krajevima sobe). Postoji snažno verovanje da ova pojava izaziva prehladu, glavobolju ili kostobolju. Ovo uverenje je toliko jako da čak i pojedini lekari u Srbiji i Makedoniji (možda i drugim zemljama na Balkanu) savetuju izbegavanje promaje, što znači: nikad ne otvarajte dva prozora!”

Što se nas tiče, ova definicija je netačna. Promaja je lično đavo, malo prohlađen usled dužeg odsustva iz pakla. Zbog preseljenja u Srbiju.

Kad se na 40 Celzijusa blago pomeri zavesa otkrivajući masovnog ubicu Srba, nije dovoljno samo zatvoriti sva vrata i prozore na prostoriji. A, ne. Oni najstariji i najmudriji tvrde da i u hermetički zatvorenoj prostoriji promaja, kad uđe, kruži još 15 minuta. Vreba. Traži žrtvu. Zato u toj situaciji valja staviti kapu i šal i zauzeti dobar, kvalitetan zaklon. U protivnom, može doći do upale nerva, u narodu poznatije kao facijalis, meningitisa, tuberkuloze ili pojave kurjeg oka. Prema nekim izvorima, promaja može da izazove i ćelavost, zubobolju i polne bolesti. Stručnjaci koji su se posvetili ovoj temi tvrde da promaja utiče na ćelije i moždane receptore zadužene za vitku liniju, pa je sasvim logično što Amerikanci, koji ne mare za promaju, pate od masovne gojaznosti.

Ono što bi se moglo podvesti pod realan strah od promaje jeste činjenica da živi organizam ne voli preterano nagle promene spoljnih uslova. Na primer, ako skočite s desetog sprata i za nekoliko sekundi promenite visinu na kojoj se nalazite za tridesetak metara, to je pogubno po zdravlje. Kod promaje nije reč o promeni visine, već temperature. Ukoliko je mišić iz bilo kog razloga jako zagrejan, a onda se jedan njegov deo naglo ohladi, kontrast u prokrvljenosti i kontrakciji, kao delovima sistema telesne termoregulacije, može dovesti do stanja sličnog sportskoj povredi. Ipak, ako do ove povrede nije došlo časno, na bojnom polju među malim golovima, ili u pesničenju s ćelavim vratarima mesta na kom drogirana deca traže seksualnog partnera, ova dijagnoza glasi: „ukočio sam se“. Ali se izgovara s jednakom količinom ponosa, jer šta su fudbal ili nabildovani momci godinama obučavani da nanose neugodna oštećenja drugim ljudskim jedinkama naspram zlog vetra koji vekovima ubija Srbe? Iz tog razloga ukočenost se nosi gordo, uz izraz lica sličan onom na komunističkim spomenicima, s jednakom količinom samozadovoljstva kao da je reč o ordenu ili ogrebotinama od ženskih noktiju po leđima.

U Linčovom filmu “Plavi somot”, Frenk (Denis Hoper) je navučen na azot-oksid, čuveni gas smejavac, ali što se Srba tiče, to je za sekaperse. Mi volimo nešto jače. Muški. Ugljen-dioksid, koji se taloži u zatvorenom prostoru poput podmornice (što je ideal srpske sobe jer je nivo promaje u vazduhu 0 posto), ima razne efekte u zavisnosti od procenta u krvi. Uglavnom su slični efektima flaše vinjaka, samo idu izmešanim redosledom. Nakon dužeg vremena sa jedan odsto ugljen-dioksida u krvi čovek se oseća mamurno. Dva procenta izazivaju blagu omamljenost, slično lakim drogama, a podižu krvni pritisak i puls. Pet procenata stimuliše respiratorni sistem na pojačano disanje, a pojavljuju se vrtoglavica, dezorijentacija, glavobolja i kratak dah. Mogući su i napadi panike. Osam procenata prouzrokuje jaku glavobolju, znojenje, zamagljen vid, nekontrolisano grčenje mišića i, nakon pet minuta, padanje u nesvest. Posledice dužeg izlaganja su fatalne.

Ali, šta je to za nas muškarčine. Što bi rekao Dušan Kovačević: “Bolje da umremo nego da nam se nešto desi.” I zato, molim ti sja Bože, zatvori taj prozor, ne bilo ti teško, i izbavi nas od promaje! Amin.

Perun je umro, Marko Kraljević iskompromitovan, Karađorđe obezglavljen, nebeski narod prizemljen. CD okačen na retrovizor ne čuva od radara. Mitovi imaju rok trajanja, a onda padaju u zaborav. Osim promaje. Ona je nadživela sve srpske heroje.

Ali, ona nije jedini mit koji je opstao. Ne može na kraju našeg filma negativac da pobedi. Uz nju, preživela je i blagotvorna supstanca, najverovatnije tajno oružje koje će vekovnu borbu protiv promaje konačno preokrenuti u našu korist. Antipod promaji je rakija. Promaja je kriva za sve bolesti, a rakija ih sve leči. Od gihta, raka i side, do tuge. Ako je promaja đavo, rakija je Bog. A verujući čovek koji ne skreće sa svog pravedničkog puta nema zašto da se plaši nečastivog.

Živeli.

 

Povezane teme:

Deli:

<< Mit o srećnoj ljubavi Tako je govorio Žoze Murinjo >>