Zatvori

Российская Империя

Bio je poslednji čas za tako nešto, a da to niko nije mogao da zna. Mnogi ljudi, predmeti, građevine, prizori i običaji uskoro će nestati u krvavom vrtlogu komunističke revolucije i bespoštednog građanskog rata, tako da će fotografije Prokudina-Gorskog postati i jedini trag njihovog postojanja. Tako će ova dragocena foto-zbirka ostati za večnost kao duhovni, simbolički testament jednog nepovratno nestalog doba. Zato je njena vrednost, doslovno, neprocenjiva.

Kad je na samom početku XX veka ruski car Nikolaj Drugi Romanov pristao da bude pokrovitelj ambicioznog plana fotografa Sergeja Mihailoviča Prokudina-Gorskog (1863-1944), nije mogao ni da nasluti koliko je važnu stvar uradio. Jednostavno, on je time omogućio da se zabeleži živi trag onoga što je bila Rusija tog vremena,
srećno naslonjena na viševekovnu, superiornu tradiciju drevnih ruskih običaja, njene raznolike kulture i moćne duhovnosti. Tim pre što je čitavu stvar u svoje ruke uzeo zaista genijalni umetnik, fotograf i pronalazač, renesansni čovek velikih (naučnih i tehnoloških) znanja i uvida, fantastične vizije i gotovo neiscrpne, neumorne energije.Stara-Rusija-25
Stara-Rusija-31Sergej Prokudin-Gorski tada je dobio sva potrebna sredstva i dozvole (imperatorski ukaz da mu se omogući sva neophodna pomoć i carsko ovlašćenje da može da snima gde god i šta god misli da treba) i odgovarajuće pružno vozilo kojim je mogao da prelazi s jednog na drugi kraj imperije gvozdenim putevima ruske železnice. Kao da je slutio bliski kraj ne samo tadašnje ruske države, već i čitavog sveta koji će uskoro prestati da postoji, zauvek i nepovratno – carski fotograf je svoju jedinstvenu misiju doživeo kao istinski zavet pred svim prošlim i budućim ruskim generacijama. Posebno zato jer je njegova namera bila da rezultate svog rada prikaže pre svega najmlađim generacijama, i to kroz specijalne projekcije na “optičkoj mašini u boji” (koju je sam napravio i tehnički uskladio s originalnim procesom snimanja). Zatim je krenuo svojim železničkim vozilom da obilazi Rusiju: njene srednjovekovne manastire, mesta javnih radova, ruske reke, planine, polja, fabrike, luke, zalive, gradove, jezera, spomenike, groblja, mesta najvažnijih bitaka nacionalne istorije, granične karaule i tvrđave. Slikao je ikone, crkvene odežde, liturgijske pehare, ljude u svim mogućim narodnim nošnjama (od Jermenije do Dagestana), oficire i rudare, seljake i državne uglednike, scene s gradilišta, čitavu jednu veliku zemlju koja ima šta da pokaže svetu. Bio je to prosto savršen spoj tradicionalnog i modernog, iskonskog i savremenog na početku (dvadesetog) veka, u koji je Rusija ušla s mnogo želja i nadanja.
Sergej je tada, od 1909. do 1912. (u kontinuitetu), pa onda ponovo 1915. godine, obišao svih jedanaest velikih imperijalnih oblasti, video sve (više i manje) lepo u ruskoj svakodnevici i na jednom mestu sakupio, kroz svoj fotografski objektiv, čitavu sudbinu naroda i njegove države.
Stara-Rusija-35Bio je poslednji čas za tako nešto, a da to niko nije mogao da zna. Mnogi ljudi, predmeti, građevine, prizori i običaji uskoro će nestati u krvavom vrtlogu komunističke revolucije i bespoštednog građanskog rata, tako da će fotografije Prokudina-Gorskog postati i jedini trag njihovog postojanja. Tako će ova dragocena foto-zbirka ostati za večnost kao duhovni, simbolički testament jednog nepovratno nestalog doba. Zato je njena vrednost, doslovno, neprocenjiva.
Postrevolucionarni istorijski vihor će odvesti Sergeja daleko od Rusije i svoje poslednje dane će živeti u Parizu. Njegovi sinovi će posle njegove smrti prodati kolekciju 1948. američkoj Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Od tada ovi retki snimci čudesne jasnoće i oštrine (koji izgledaju kao da su sada fotografisani, a ne pre tačno sto godina) imaju svoje posebno mesto među najznačajnijim kolekcijama bibliotečkog zdanja na Kapitol Hilu. Razvojem interneta i novih tehnologija, sada svi možemo do mile volje da uživamo u prizorima koji kao da su nastali u vilinskim prostorima iz dečje mašte i ruskih narodnih bajki, a ne u realnosti tih davnih godina iz prve dve decenije dvadesetog veka.

BIOGRAFIJA

Sergej Mihailovič Prokudin-Gorski rođen je u mestašcu Murom, u Vladimirovskoj oblasti, u plemićkoj porodici, 31. avgusta 1863. (otprilike u vreme nastanka Tolstojevog „Rata i mira“ i „Zločina i kazne“ F. M. Stara-Rusija-13Dostojevskog). Krajem osamdesetih studira prvo slikarstvo (na Carskoj akademiji), a onda ipak prelazi na hemiju, gde uči kod legendarnog Dmitrija Mendeljejeva. Posle toga će studije hemije nastaviti u Berlinu i Parizu, kod tada najpoznatijih evropskih naučnika iz ove oblasti. Po povratku u Rusiju bavi se najviše proučavanjem mogućnosti tehničkih inovacija u novoj oblasti fotografije. Ženi se Anom, ćerkom bogatog industrijalca Lavrova. Piše i objavljuje knjige o fotografiji, paralelno dobijajući glavne ruske i evropske nagrade za najbolje snimljene Stara-Rusija-05fotografije (usput izlaže i na ruskom štandu na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, od 15. aprila do 12. novembra 1900). Sve to se dovršava njegovim ambicioznim predlogom slikanja kompletnog pregleda života i kulture ruske imperije, a s novom inovativnom fototehnikom. To je rezultiralo kolekcijom od oko 3.500 negativa, u kojima su zauvek sačuvani izgled i duh Ruskog carstva. Zatim izbijaju ratovi, pa revolucija, pa S. M. Prokudin-Gorski u novembru 1918. napušta Rusiju. Odlazi prvo u Norvešku, pa u Englesku, da bi se na kraju skrasio u Francuskoj (gde će i završiti svoj životni put 27. septembra 1944). Sahranjen je na Ruskom pravoslavnom groblju u Parizu. Imao je četvoro dece: dva sina i dve ćerke.

TEHNIČKI PROCES

Tek 2001, otvaranjem izložbe fotografija S. M. Prokudina-Gorskog u vašingtonskoj Kongresnoj biblioteci, konačno je skinut veo tajne s njegovih čudesnih tehnoloških i umetničkih rezultata, postignutih u vreme kada je fotografija bila u povoju. A on se intenzivno i uspešno bavio razvojem i usavršavanjem kolor-procesa izrade fotografija, snimajući paralelno tri monohromatske fotografije s tri različita filtera (crvenim, zelenim i plavim). Stara-Rusija-novo-02Stara-Rusija-09Projekcijom negativa s ovako urađenih staklenih ploča (u specijalnom projektoru koji je Sergej konstruisao), a uz upotrebu odgovarajućeg osvetljenja, dobijao bi se originalni kolorit snimljene scene. Tek danas, s odgovarajućim razvojem digitalnih fototehnika, bilo je moguće tačno reprodukovati originalni spoj ovih uzastopnih monohromatskih fotografija svakog prizora u samo jednu objedinjenu sliku. Tačnije, 2004. američka Kongresna biblioteka dala je čuvenom kompjuteristi neobičnog imena (Blaise Agüera y Arcas) priliku da svoj najnoviji tehnološki metod savršene digitalizacije fotografije (Photosynth) primeni na fotografskim pločama Prokudina-Gorskog. Rezultati su više nego vidljivi i danas dostupni svima nama. Ponovo je oživeo davno nestali svet carske Rusije uoči svetskog rata i revolucije.

Povezane teme:

Deli:

<< DVE ANE