Zatvori

Čovek je kosmos u malom

Tradicionalna kineska medicina najstariji je medicinski sistem u svetu koji se u kontinuitetu praktikuje vekovima. To nije ono što na zapadu poznajemo kao narodnu medicinu, još manje je nadrilekarstvo. Reč je o složenom i preciznom sistemu zdravstvene zaštite, koji je ozvaničila i Svetska zdravstvena organizacija

JIN I JANG SU DVA POLA ĆI ENERGIJE. U LJUDSKOM ORGANIZMU OVE DVE ENERGIJE STALNO SU U POKRETU, MENJAJU SE, PRETAPAJU JEDNA U DRUGU I NEPRESTANO SE SMENJUJU.

Protok jin i jang energije odvija se kroz komunikacione kanale – meridijane. Oni su međusobno zavisni i povezani sa pojedinim organima, površinom kože i spoljašnjim svetom i ogledalo su stanja i funkcionisanja organa.

 Harmonija je zdravlje

Kada je o ljudskom organizmu reč, ako se poremeti ravnoteža jina i janga, javlja se slabost, pa i bolest organizma.

Temeljena na taoističkoj filozofiji, tradicionalna kineska medicina bazirana je na učenju da je čovek prvenstveno energetsko biće. Ljudsko telo posmatra kao mali univerzum, sa nizom međusobno povezanih sistema, koji su u ravnoteži, odnosno harmoniji i održavaju zdravo funkcionisanje ljudskog organizma. Organe u telu i njihovo funkcionisanje omogućava vitalna, životna, ći energija. Ona se stvara udruženim radom pluća, slezine i želuca, s jedne, i vazduha, hrane i vode, s druge strane. Energiju delom čini i esencijalna energija koju nasleđujemo od roditelja.
Jin i jang su dva pola ći energije. U ljudskom organizmu ove dve energije stalno su u pokretu, menjaju se, pretapaju jedna u drugu i neprestano se smenjuju. Protok jin i jang energije odvija se kroz komunikacione kanale – meridijane. Oni su međusobno zavisni i povezani sa pojedinim organima, površinom kože i spoljašnjim svetom i ogledalo su stanja i funkcionisanja organa.

ying-and-yang

Energija života

Svaki organ i svaka funkcija organa imaju svoj meridijan, kojih je ukupno 14. Kružeći kroz meridijane, strogo određenim redom, energija 50 puta procirkuliše kroz čitav organizam tokom 24 sata. Ako na tom putu naiđe na prepreke i blokade, organizam više nije u ravnoteži, odnosno u zdravom stanju.
Strujanje energija odigrava se na određenom lancu međusobno povezanih tačaka na telu, koje su poređane u vertikalnim linijama. Kao što ni tok reke nije svuda isti, tako je i energetska reka čoveka različita po svojoj snazi i osobinama. Mesta na meridijanima na kojima je energija čista i snažna nazivaju se akupunkturne tačke. Ima ih 365 na telu i raspoređene su od glave do stopala. Budući da su na koži, preko ovih tačaka može se uticati na rad organa, pa tako i na očuvanje zdravlja, sprečavanje i lečenje bolesti.
Bolesti i bolesna stanja objašnjavaju se u tradicionalnoj kineskoj medicini pojmom praznine – nedostatkom odbrambene energije – i pojmom punoće – viškom energije, koji škodi organizmu.
Cilj tradicionalne kineske medicine je da zadrži i održi u ravnoteži jin i jang energiju, kako bi se izbegla bolest. A ako se neravnoteža ipak pojavi, zadatak lekara je da prouči energiju pacijenta, odnosno razne manifestacije te energije u organizmu i da je povrati u skladan balans.

 

Herbalna medicina

PRIRODA JE LEK

Herbalna medicina je najvažniji deo tradicionalne kineske medicine i značajan deo kulturne baštine Kine

Chinese_Nature_Plants_by_maytomo

Prema istorijskim zapisima, vekovima unazad, preci današnjih kineskih naraštaja postepeno su prepoznavali osobine raznih biljaka, uključujući i njihova lekovita svojstva, na sebi su isprobavali njihova dejstva i uvideli njihovu raznoliku lekovitost.

Pošto je većina lekova koji se koriste u tradicionalnoj medicini prerađivana od trava, u drevnoj Kini je sastavljeno više farmaceutskih knjiga. Najstarija od njih, „Šen Nong Ben Cao Đing“, nastala je za vreme dinastije Hang (206. god. pre naše ere do 220. god. naše ere) i u nju je uvršteno 365 vrsta lekovitih biljaka i trava. Za vreme dinastije Ming, slavni lekar Li Šidženg (1518–1593) sastavio je poznatu farmaceutsku enciklopediju „Ben Cao Gang Mu“, koja ima 52 toma i sadrži opis 1892 lekovita sredstva, uz 1160 ilustracija. Ovo remek-delo dalo je veliki doprinos razvoju kineske medicine i farmacije.

Toplota biljaka

U tradicionalnoj kineskoj herbalnoj medicini lekovite biljke svrstane su u pet grupa prema temperaturnom dejstvu na organizam: jako hladne, hladne, umerene, tople i vruće. Osim toga, neke deluju u površinskim slojevima organizma, neke u dubini, a svaka biljka deluje u određenom funkcionalnom području. Različiti delovi iste biljke imaju i različito delovanje, zato nije svejedno da li će se koristiti koren, stabljika, list ili cvet.

U drevnoj Kini je postojala izreka da je primena lekova kao mobilizacija vojnika. Lekari moraju dobro da ovladaju znanjem o lekovitosti biljaka, jer samo tako mogu delotvorno koristiti herbalnu medicinu za prevenciju i za lečenje bolesti.

Tokom duge istorije, kineski lekari su stvorili brojne recepture, koje su i danas u upotrebi. Te recepture se prilagođavaju svakom pacijentu, dodavanjem ili izuzimanjem određenih biljaka. Preparati su u vidu čajeva, granula, kapsula, kapljica ili krema, a napravljeni su od prirodnih lekovitih sastojaka i njihovih prerađevina biljnog, mineralnog i životinjskog porekla.

I lek i preventiva

Osim sprečavanja i lečenja bolesti, herbalna medicina utiče i na jačanje jin i jang organa, pre svega, na poboljšavanje funkcija bubrega, slezina, jetre i pluća, jer se oni smatraju vitalnim, najvažnijim za život i zdravlje.

Najznačajnija osobina kineske herbalne medicine je da svaki sastojak tradicionalnog leka igra specifičnu ulogu u lečenju bolesti. Prema tim ulogama, kineski tradicionalni lekovi se dele na četiri grupe: prva je za jačanje organa, druga je protiv vatre, treća je namenjena regulisanju ći energije (životne energije), a četvrta poboljšava krvotok.

Đumbir

Đumbir je korišćen u Kini još pre nove ere. Kinezi koriste suv i svež đumbir kao najpopularniji začin, jer njegova prodorna i pikantna aroma daje specifičan ukus jelima kineske kuhinje. Pored toga, đumbir se obilato koristi i u kineskoj herbalnoj medicini.

Prema teoriji kineske tradicionalne medicine, đumbir je proizvod za jačanje životne energije, a supa od đumbira – supa za krepljenje duše.

Đumbir sadrži proteine, karoten, kalcijum, gvožđe, fosfor i bogat je vitaminima. Poseduje antibakterijska dejstva, ublažava reumatske bolove, leči poremećaje funkcije probavnog i nervnog sistema. Deluje na poboljšavanje cirkulacije krvi i funkciju želuca, podstiče znojenje i smanjuje povišenu telesnu temperaturu. Osim toga, đumbir poseduje antitoksična dejstva i koristi se u prevenciji raka.

djumbir

U toplim danima, zbog smanjenja lučenja pljuvačke želudačnog soka, ljudi nemaju dobar apetit. Ovaj problem se rešava konzumiranjem nekoliko listića đumbira za stimulaciju lučenja želudačnog soka i povećanje aktivnosti želuca i creva.

Zeleni čaj sa đumbirom

Pripremanje:

5 g zelenog čaja i 5 g sitno narendanog đumbira stavite u čašu, prelijte kipućom vodom i poklopite. Topli čaj se dobije posle 10 minuta, a pije se u toplim danima za osvežavanje i jačanje srca.

Melem sa đumbirom

Usled nepravilnog korišćenja klima-uređaja u toplim danima, mnogo ljudi pati zbog bolova u leđima. Protiv bolova, skuvajte đumbir i dodajte u njega so i sirće. U tečnost potopite peškir, iscedite ga i stavite topli peškir na bolno mesto. Potrebno je ponoviti postupak nekoliko puta.

Za pripremanje ovog melema potreban je kvalitetan, svež koren đumbira, koji ima glatku površinu i svetlobraonkastu boju.

Svež đumbir za bolje spavanje

Specifični miris đumbira deluje smirujuće na nervni sistem, pa se koristi i protiv nesanice.

Pripremanje:

Sitno iseckajte 15 g svežeg đumbira, umotajte u sterilnu gazu i stavite pored jastuka. Čovek koji ima nesanicu lako tone u miran san zbog specifičnog mirisa đumbira. Stalnom upotrebom u toku deset do mesec dana ublažava se nesanica.

 

Žalfija (šu vej cao)

Lekovita biljka žalfija (kadulja), na kineskom šu vej cao, pominje se u enciklopediji kineske herbalne medicine „Ben Cao Gang Mu“, koju je napisao slavni lekar Li Šidžen za vreme dinastije Ming (od 14. do 17. veka naše ere).

Osušeni i sveži listovi koriste se kao začin. Cvet žalfije varira od ljubičaste, bele, crvene do ružičaste boje. Čaj od lista žalfije se pije u Kini kao sredstvo za jačanje zdravlja. Evropljani veruju da žalfija dobro deluje na pamćenje.

zalfija, kina

Osušeni listovi žalfije imaju oštar aromatičan miris, pa se koriste u kulinarstvu, na primer, u pripremanju supa, čorbi, pečenog ili kuvanog mesa, a takođe i u pripremanju salata. Ova biljka se upotrebljava i u farmaceutskoj i u kozmetičkoj industriji.

Čaj od cvetova žalfije ima prijatan miris, deluje na skidanje telesne masnoće, poboljšavanje cirkulacije krvi, a koristi se i u antibakterijske svrhe, protiv gnojnih procesa i proliva. Žalfija se ne preporučuje trudnicama jer sadrži estrogen.

Žalfija ima gorak ukus, pa po kineskoj herbalnoj medicini pripada pikantnoj grupi umerenog karaktera.

Čaj od žalfije se pije dva puta dnevno po 15 do 30 g za poboljšavanje cirkulacije krvi, lečenje poremećaja menstrualnog ciklusa, protiv žutice, dizenterije, belog pranja, menstrualnih bolova i povreda.

Melem za zarastanje gnojnih rana

Pripremanje:

Sitno isecite koren žalfije, pomešajte sa svinjskim salom, zatim dobro utrljajte. Stare gnojne rane brzo zarastu ako se oblažu melemom od žalfije i svinjskog sala.

 

Divlji pelin, gorki list (aj hao)

Aj hao, na srpskom divlji pelin, u kineskоj tradicionalnоj medicini koristi се u lečenju raznih bolesti stimulisanjem akupunkturnih tačaka uz zapaljene štapiće od pelina za postizanje lokalnog zagrevanja. Ovaj proces lečenja zove sе na srpskom ventuze – lečenje pomoću zagrevanja staklene čaše. Za lek se sabiraju listovi pre cvetanja i cela biljka za vreme cvetanja.

Jedna od najstarijih metoda tradicionalne kineske medicine je zagrevanje staklene čaše, to jest paljenje kuglice pamuka namočene u alkohol, koja se zatim stavlja u čašu, te uklanja kiseonik, stvarajući vakum. Čaša se potom brzo okreće i priljubi se na određeno područje tela, pa povuče kožu i učvrsti se na telu. U kineskom narodu na ovaj način se leče reumatske bolesti, a najbolji efekti se dobijaju ako se koristi pelin umesto alkohola.

 

U terapiji kineske tradicionalne medicine pelin se koristi više od tri hiljade godina. Vrlo je gorkog ukusa i uvršćuje se u grupu umerenih biljaka po lekovitom dejstvu. Prema medicinskoj enciklopediji „Ben Cao Gang Mu“, listovi pelina koriste se kao lekovi za lečenje bolesti slezine, jetre i bubrega. Ova biljka ima lekovita svojstva, nije toksična i reguliše jin i jang.

pelin

Cela biljka pelina deluje na regulisanje neredovne menstruacije i sprečavanje krvarenja iz materice, za učvršćivanje ploda, za eliminisanje hladnoće i vlage. Koristi se i u lečenju reumatskog artritisa i raznih vrsta glavobolja. Jedna je od onih biljaka koje se najšire koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini. Deluje u lečenju astme i kašlja, pomaže rastvaranje sluzi, u borbi protiv alergije, zatim za zaštitu funkcije jetre i žučne kesice.

 

Od pelina se može napraviti čaj, supa i kaša, što sve povoljno utiču na celokupan organizam.

Noge u toploj vodi od pelina – i odmor i lek

Uzmite 50 do 100 g sušenog pelina i nalijte određenu količinu vode (nivo vode iznad skočnih zglobova), zatim skuvajte. Potopite noge u lekovitu vodu i držite u njoj od 20 do 30 minuta. Temperatura kuvane vode je od 40 do 50 stepeni. Najbolje je da se popije po čaša vode pre i posle potapanja, kako bi se dopunila tečnosti u telu.

U toplu vodu u koju je potopljen pelin možete dodati đumbir. To leči prehladu, bolove u zglobovima, reumatske bolesti, kašalj, bronhitis, emfizem pluća i astmu.

U toplu vodu u kojoj je potopljen pelin možete dodati malo soli. Koristite kao oblog ili čaj. To leči crvenilo očiju, bol zuba i grla, nervozu, smetnje u meridijanima, otečenost nogu i bolove u nogama.

U toplu vodu u kojoj je potopljen pelin možete dodati oko 20 zrna bibera. Ova kupka pomaže za uklanjanje znoja nogu i za eliminisanje neprijatnog mirisa nogu.

Napomena:

  1.  Osobe koje imaju visoku temperaturu, visok krvni pritisak (iznad 150/90), dijabetes ili akutne zarazne bolesti ne treba noge da potapaju u toplu vodu sa pelinom.
  2. Dovoljno je 2 do 3 puta nedeljno potopiti noge u toplu vodu sa pelinom. Ako se to čini češće, oštećuje se energija u ljudskom telu.

 

Divlji krompir, čičoka (jang điang)

Jang điang je višegodišnja biljka sa dobro razvijenim korenom u obliku vretenastih gomolja, koji prodire duboko u zemlju. Njeno latinsko ime je Helianthus tuberosus, a u Srbiji je poznat kao čičoka ili divlji krompir, jer su krtole slične krompiru. U kineskoj tradicionalnoj medicini koren i lišće ove biljke koriste se kao lek.

Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole jang đianga bogate su inulinom, koji ne dovodi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, pa je odlična namirnica za dijabetičare. Osim toga, jang điang se upotrebljava i za lečenje bolesti krvi, artritisa, normalizaciju varenja, protiv bolesti probavnog sistema i osteoporoze. Preporučuje se i malokrvnim osobama.

vodic za kinu

Reč je o vrlo hranljivom povrću niske energetske vrednosti. Bogat je izvor kalcijuma, gvožđa, cinka i fosfora, dobar izvor i vitamina B1, B2 i C.

Na trpezi Kineza jang điang je redovna namirnica, bilo kao dodatak nekim drugim jelima, bilo kao samostalno jelo, posebno uz doručak.

Od sitno tucanih krtola ove biljke pravi se oblog, koji se koristi za smirivanje otoka i lečenje zauški.

Kaša protiv otoka

Za kašu od jang đianga potrebno je 100 g krtola i 100 g pirinča. Krtole se dobro operu, oljušte i iseku na komadiće, pa se sa 100 g pirinča i određenom količinom vode stave u šerpu, posole, doda se malo ulja od susama i kuva se dok ne omekša. Ova vrsta kaše je veoma dobra za osobe koje imaju problem sa dijabetesom, otocima ili tegobe sa urinarnim sistemom.

Prženi štapići i turšija za dijabetičare

Kinezi imaju dosta jela sa jang điangom, a preporučujemo jedno koje je veoma jedostavno pripremiti: krtola jang đianga se iseče na štapiće, zatim prži sa mesom, koje je takođe isečeno na tanke štapiće.

Jang điang se u Kini priprema i kao turšiju. Krtole se dobro operu, zatim se u keramički ćup koji se hermetički zatvara stavi jedan sloj jang đianga, preko njega sloj soli i tako naizmenično. Nalije se vodom da ogrezne. Svakog drugog dana tri puta zaredom ćup se preokrene, a zatim svakog trećeg dana, opet tri puta zaredom. Može se konzumirati 15. dana od pripremanja. Usoljeni jang điang se najčešće jede uz doručak i posebno je preporučljiv dijabetičarima.

 

Sladić (gan cao) – kralj lekovitih biljaka

Lekovita biljka gan cao, sladić ili slatki koren u Srbiji, koristi se u Kini već više od dve hiljade godina.

Čuveni lekar iz perioda Južne dinastije (420–479. godine naše ere) Tao Hongđing nazvao je gan cao kraljem lekovitih biljaka, a slavni lekar iz dinastije Ming Li Šidžen kasnije je u svojoj medicinskoj enciklopediji „Ben Cao Gang Mu“ zapisao da gan cao blagotvorno deluje na 72 vrste upala i da otklanja 1200 vrsta otrova iz tela.

 

Sladić sadrži više od 150 hemijskih jedinjenja koja doprinose očuvanju optimalnog zdravstvenog stanja, kao što su aminokiseline, beta-karoten, vitamini, ugljeni hidrati, masti, proteini. Analizama je utvrđeno da je glicirizinska kiselina, materija koja slatkom korenu daje snažan sladak ukus, više od 50 puta jača od saharoze. Kineski slatki koren sadrži oko 10% glicirizinske kiseline, glikozu i druge komponente i zbog toga je sastojak mnogih lekova kao što su sirup za kašalj ili lekovi za čir.

vodic za kinu

Kineski tradicionalni lekari upotrebljavali su slatki koren za lečenje mnogih bolesti. Od davnina se koristi za smirenje kašlja i upale grla, kod upala želudačne sluzokože, gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Sprečava razmnožavanje virusa i njihovo širenje u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija, uključujući hepatitis, prehladu i grip. Lekari, međutim, upozoravaju na to da slatki koren treba umereno koristiti jer prekomerno konzumiranje može dovesti do pojačavanja izlučivanja kalijuma i zadržavanja natrijuma i vode u organizmu, što doprinosi povećanju krvnog pritiska i hipokalemije.

Čaj od slatkog korena i osušene kore mandarine

60 g svežeg slatkog korena i 30 g osušene kore mandarine dobro operite i stavite u keramički lonac sa 200 g šećera. Dodajte vodu da sastojci u njoj ogreznu. Kuvajte 30 minuta, pa procedite. Ponovo kuvajte koren i sušenu koru mandarine 20 minuta, pa opet procedite i dodajte prethodno spremljenom čaju. Postupak ponovite još jednom i pomešajte sva tri čaja.

Ovaj čaj se koristi protiv upale grla, ali je veoma delotvoran i za osobe koje naprežu grlo, kao što su nastavnici i pevači. Lekari tradicionalne medicine predlažu da osobe koje boluju od hronične upale grla piju dva puta dnevno po 15 do 20 g ovog čaja.

 

Srebrna kajsija (baj guo, ginko)

Ginko na kineskom jeziku znači srebrna kajsija. Za drvo ginka postoje u Kini razni nazivi, kao što su belo voće, drvo dedova i unuka ili drvo pačja stopala (jer list drveta ima oblik lepeze ili stopala patke). Ginko je dvodoma biljka, pa se zove i mandarinsko drvo. Procveta u maju, a dobija plod u oktobru.

Semenka ginka je veoma hranljiva i još je u dinastiji Sung (od 10. do 13. veka naše ere) bila uvršćena na listu poklona za carsku porodicu. U Kini se srebrna kajsija prži, peče, kuva, koristi se za jelo, poslasticu, konzerviranje i piće. Ima lekovita dejstva na rastvaranje sluzi, protiv kašlja, za poboljšavanje funkcije pluća i za smirivanje astme.

vodic za kinu

Srebrna kajsija sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, vlakna, trščani šećer, vitamine, kalcijum, fosfor, grožđe, karoten.

Prema zapisima kineske drevne farmakološke enciklopedije „Ben Cao Gang Mu“, kuvana srebrna kajsija uspešno deluje na poboljšavanje funkcije pluća, smirenje astme, sprečavanje belog pranja, lečenje češćeg mokrenja, a sveža na sprečavanje stvaranja sluzi i dezinfekciju. Savremena naučna istraživanja pokazuju da semenka srebrne kajsije deluje protiv koli-bacila, stafilokoka, bacila tuberkuloze i streptokoka. Lekari kineske tradicionalne medicine semenku srebrne kajsije koriste u lečenju bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, tuberkuloze i drugih bolesti kod žena i muškaraca.

Supa od semenki ginka

Za lečenje bolesnika koji kašlju i imaju višak sluzi koristi se 30 g semenki srebrne kajsije i 15 g šećera u kristalu. Ulije se količina vode da sastojci ogreznu, a potom se zajedno kuva. Bolesnik treba da pije supu od semenki srebrne kajsije dva puta dnevno i nakon dve nedelje će se oporavi.

Pečene semenke protiv noćnog mokrenja

Kod dece koja imaju problema sa mokrenjem u krevetu koristi se 5 semenki pečenih srebrnih kajsija, koje dete treba da pojede pre spavanja svakodnevno 15 dana. Problem će se rešiti posle pola meseca.

Čaj za sniženje holesterola

Srebrna kajsija deluje i na sniženje holesterola u krvi i proširenje koronarnog suda. Čaj od listova srebrne kajsije se poslednjih godina koristi u kineskim bolnicama za lečenje visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti.

 

Rusomača (đicaj)

Đicaj, na srpskom rusomača, pripada porodici krstašica. Ovo je omiljeno divlje povrće kod Kineza. Ima visoku hranljivu vrednost i velika lekovita dejstva, pa se od njega pipremaju i jela. Latinski naziv đicaja je Capsella bursa pastoris.

Osim što ima visoku hranljivu vrednost, đicaj je bogat i mineralima kao što su kalcijum, fosfor i gvožđe, vitaminima B1, B2, C i beta-karotenom, koji su važni za jačanje funkcije imunog sistema i otpornosti ljudskog tela.

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, ova vrsta divljeg povrća lekovito deluje na poboljšavanje funkcije slezine, bolje izlučivanje mokraće i zaustavljanje krvarenja. U medicinskoj enciklopediji dinastije Ming „Ben Cao Gang Mu“ kaže se da je đicaj koristan i za vid i želudac.

Čaj od đicaja koristi se za rashlađivanje krvi, zaustavljanje krvarenja iz materice posle porođaja, za normalizaciju krvne cirkulacije, poboljšanje varenja, lečenje preobilnih menstruacija, protiv visokog krvnog pritiska, gripa, hidroplazije nastale zbog zapaljenje bubrega, za lečenje kamenca u mokraćnim putevima i zapaljenja creva.

rusomaca

 

Supa sa đicajem i jajima

240 g svežeg đicaja, 4 jaja, so, vegeta, jestivo ulje.Sastojci:

Priprema:

Dobro operite đicaj, naseckajte ga i stavite u tanjir. Umutite jaja u činiji. Zatim na vatru stavite šerpu s vodom, kada prokuva, dodajte jestivo ulje i đicaj, pa kuvajte dok voda ponovo ne provri. Sipajte umućena jaja, posolite, dodajte malo vegete i supa je gotova.

Ova supa ima jarku boju, ukusna je, dobra za srce i za smirenje, za cirkulaciju, zaustavljanje krvarenja i sniženje krvnog pritiska.

Kaša sa korom nara i đicajem

Sastojci:

15 g osušene kore nara, 50 g svežeg đicaja, 100 g pirinča i 30 g meda.

Kesicu od meke tkanine napunite osušenom korom nara, spustite je u duboku šerpu da ogrezne u vodi, dodajte pirinač, a na kraju spustite sitno iseckane listove đicaja. Nastavite kuvanje, pa izvadite kesicu i kuvajte još malo, dok kaša ne bude potpuno skuvana i gusta. Dodajte med, pa dobro izmešajte. Konzumirajte dva puta dnevno, 3 do 5 dana u kontinuitetu.

Ova kaša pomaže u procesu lečenja akutnog ili hroničnog zapaljenja želuca i creva, kao i akutnog proliva.

 

Kumkvat, fortunela (đin đu)

Đin đu, na srpskom kumkvat ili fortunela, pripada porodici limuna. Latinski naziv je Portunella margarita. Jede se ceo plod, a ukus mu je aromatičan – i slatkast i kiseo.

Plod, koji se može pojesti u jednom zalogaju, bogat je vitaminima A, B i C,  koji su neophodni za održavanje i jačanje imunog sistema, a 80% vitamina C koji sadrži đin đu nalazi se u njegovoj koži. Plod se jede svež ili se koristi za pripremanje čaja. Najidealnije je da se koristi kao ušećereno voće ili ušećereno voće sa lekovitom biljkom gan cao (sladić, slatki koren). Od đin đua prave se pekmezi i marmelade, od njegove kože proizvodi se vino, a od pulpe sok. Iz kože ploda može se rafinirati aromatično ulje.

vodic za kinu

Lekari tradicionalne kineske medicine su smatrali da konzumiranje svežeg đin đua doprinosi regulisanju unutrašnje energije u ljudskom telu (u kineskoj tradicionalnoj medicini ona se zove Ći), otklanjanju osećanja hladnoće, rastvaranju sluzi i ublažavanju pijanstva. Takođe se upotrebljava u lečenju kašlja, astme, poremećaja u radu stomaka i anoreksije. Osobama obolelim od upale žučne kese, hepatitisa, stomahorgije, visokog pritiska i skleroze krvnih sudova, lekari predlažu da redovno konzumiraju svež ili ušećereni đin đu jer će im on pomoći u lečenju bolesti. Pošto ova mala pomorandža deluje protiv upala i doprinosi rastvaranju sluzi, ima očevidne efekte u lečenju bronhitisa.

Primena:

Ušećereni plod ublažiće depresiju i loše raspoložene.

Uzimanje nekoliko puta dnevno po dva usoljena ploda otkloniće nadutost i poremećaje u radu stomaka.

Uzimanje soka spravljenog od 5 komada đin đua bez koštice, šećera i vode, kuvanog na tihoj vatri leči kašalj i astmu.

Napomena:

Nemojte piti mleko jedan sat pre i posle konzumiranja đin đua, jer to izaziva nadutost. Nemojte uzimati đin đu na prenatrpan ili prazan stomak, jer će organsku kiselinu iz njega želudac teško podneti. 

Povezane teme:

Deli:

Čovek i priroda >>