Zatvori

Beograde, dobro veče

Kad bismo stvarno razumeli da ćemo jednog dana umreti, mislim da bismo mnogo bolje živeli.

Ja bih uveče organizovao sahrane. Za druga mesta ne znam, ali za Beograd znam. Sahrane u trećoj smeni, meni to zvuči okej.  U sumrak da sahranjujemo svoje najmilije, meni to ima smisla. A kad bismo već menjali termin, mogli bismo da počnemo da sahranjujemo i priče koje nam se više ne sviđaju. Mogli bismo da sahranjujemo i dane. Svaki dan da sahranimo, da više nikad ne mislimo na njega. Da odamo počast sebi što smo ga doživeli i preživeli. Ako smo se dobro proveli, napravimo veselu sahranu, ako nismo, ćutke ga ispratimo. Ali ga ispratimo, dobro ga zakopamo da ne može da se vraća. Jer dani znaju da se vraćaju, bez ikakvog razloga, umeju da dođu i traže da ih živimo opet. A mi se pecamo.

A na ljudske sahrane treba da idemo često. Smrt je najbolji učitelj, čini mi se. Kad bismo stvarno razumeli da ćemo jednog dana umreti, mislim da bismo mnogo bolje živeli.

Svoju smrt ćemo svakako doživeti, ali slutim da će onda biti kasno za učenje.

Dakle, moj predlog je – sahrane da se organizuju uveče i svako veče da idemo na sahrane. Spremiš se, ako si u fazonu šminkanja, našminkaš se, i odeš na sahranu. Imaš umrlice u novinama, onolike, pa izabereš. Ne moraš da praviš gužvu tamo, odeš na 15 minuta, izjaviš saučešće, vidiš ta lica, lica ljudi koji trenutno gledaju istini u oči, i nastaviš dan kao i inače. Samo malo drugačije.

Moguće je da ćeš posle izvesnog kritičnog broja pohađanih sahrana malo manje visiti u kafani, još manje ispred televizora, da ćeš biti bolji prema ženi i deci, prema kevi, prema psu i svima na koje naletiš. Počećeš više da nalećeš na samog sebe. I kad preko dana opet počneš da žuriš, kad opet kreneš da nemaš vremena, uveče će te sačekati sahrana da te podseti kuda si se to zaleteo.

Povezane teme:

Deli:

<< POVRATAK LJUBAZNOSTI Vodič za prepoznavanje pravog Dorćolca >>