Zatvori

Pesma o pogibiji NJ.K.V. Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage

Uznesoše se, iznad krovova, preko Vračara,
U sjajnu čekaonicu, više Savinačkog oltara.

Sada se sakriše iza tajne niše: iza ormana.KOLUMNISTI-2
Kroz kuću tumara nečisti duh. Iza ormana se
Jedva diše. Ćuti. Ne mrdaj. Duša me boli.
Na svoga kralja rulja kidiše. Neće nas biti
Nikada više.

„Kralju, kralju!”, zovu, viču. Ne otkriše tajne niše.
Dosta im je tumaranja. Neće igre više.
Hoće mrtvog da ga vide. Svoga kralja.
Koji negde tiho diše. Baš ih briga. O njima će
Da se piše.

A oni iza tajne niše? Oni se vide i ćute.
Pa njih je dvoje što jedno biše. Oni užasno slute.
Neće nas biti nikada više. Kralj? Zamišljen je On.
I ne boji se ništa. Jer zna što mi sad znamo.
Da duh se zove Legion.

„Veličanstvo!”, zovu, lažu. Odjednom, šta! Iza ormana
Njihova veličanstva kažu: „Ko zove?” Duh
Odgovara: „Vaš verni Laza.” Kralj veli: „Mogu li
Da računam na zakletvu svojih oficira?” „Možete!”
Izlaze. Mrtvi i goli na travnjak lete.

A ovi se raduju. Skaču. Sprdaju se i cmaču.
Kralja su ubili. Živog odrali. Briga njih!
Oni imaju vlast nad životom. Ta rulja što po našem
Dvorcu rilja i baulja. Al’ neka! Krdo svinja nad vodom
I na njih čeka.

Dok, međutim, Kralj i Kraljica, u obliku
Svoje duše, što još ne znamo kakav je,
Uznesoše se, iznad krovova, preko Vračara,
U sjajnu čekaonicu, više Savinačkog oltara.

Povezane teme:

Deli:

<< LIFE IS A JOURNEY Polazak na gubilište 9.oktobra 1934. >>