Zatvori

Andjeli garavih… lica

I nemoj da mi je neko blatio drolje. Da ne bih morao da se pozovem na Bibliju. Koliko znamo, onaj veliki, dobri čovek, Isus Hrist, životom je branio jednu običnu kuravu. Marija Magdalena se zvala. Svaka druga žena na ovom svetu se zove Marija. Ko si ti da se baciš kamenom na moju Mariju, ili moju Džindžer?

Generacija koja je stasavala devedesetih godina prošlog veka, prva se našla na udaru jedne novotarije, koja je stigla sa poplavom video-tehnologije. To osveženje zvalo se – porno-filmovi. I većina nas ih je gledala, jer u zemlji Srbiji nije lako biti tinejdžer, pogotovo kad nemaš dinara u džepu. A na policama video-klubova, koje je ubila nadiruća digitalna tehnologija, krile su se dive naše mladosti: Džindžer, Amber i Porše Lin, pionirke razbuktale američke industrije filmova za odrasle, koje su, svaka na svoj način, postavile standarde u ovoj grani filmskog biznisa.

Radi istorijskih fakata, treba napomenuti da su ove divne devojke (oprostite na neadekvatnom epitetu, ali potpisnik drugačije ne može da ih nazove), su vrhunac slave doživele sredinom osamdesetih godina. E, pošto zemlja Srbija večito kasni za svetom čak i u ozbiljnijim stvarima, kao što je socijalno i zdravstveno osiguranje za sve građane, i sočinjenija ovih poletnih dama stigle su nam sa znatnim zakašnjenjem. Ako je za utehu, klasično delo pornografije, kao uostalom i umetničko remek-delo, poput Mikelađelovog Davida, nikada ne gubi na vrednosti. Možda zvuči kao jeres, i uvreda za umetnost, ali pitajte nekog tridesetogodišnjaka šta je za mlade u propaloj zemlji Srbiji značio film „Začin iz Majamija”! Ovaj film iz 1986. godine, u kojem je briljirala gorepomenuta Amber Lin, predstavlja paradigmu onoga što su pornići tada predstavljali – a trudili su se, za razliku od današnjih, da izgledaju kao pravi film! I to u dramaturškom smislu, sa kakvim-takvim zapletom, razvijenim glavnim likovima i verodostojnom motivacijom. Obratiti pažnju na sam zaplet filma „Začin iz Majamija”:

– Da li je policajka Greta (igra je prelepa i talentovana Stejsi Donovan) postala korumpirana i udružila se sa moćnim kriminalcem Sonijem? Dve koleginice policajke su joj na tragu, ne bi li otkrile istinu. Greta zavodi policajca i podmeće mu kompromitujuće dokaze. Stvari se zakuvavaju. Da li Greta radi kao tajni agent, ili ju je Soni samo privukao svojim seksualnim igrarijama? – piše na sajtu Imdb, najvećoj bazi filmova na Internetu.

Dakle, pioniri i pionirke američke porno-industrije maksimalno su se trudili da gledaoce privuku i dobrom (?) filmskom pričom. Uostalom, treba pročitati bilo koji sinopsis bilo kog akcionog američkog filma, pa videti da u scenariju u poslednjih 20 godina nema mnogo razlike od „Začina u Majamiju”.

Zašto je uživanje u niskim strastima pornografije tijekom ludih srpskih devedesetih imalo više čari nego danas? Pa, iz prostog razloga iz kojeg je više erotike bilo u 19. nego u 20. veku. Onako kako je, beše li Čarls Bukovski, objašnjavao zašto duga suknja deset puta perveznija od gole starlete kojoj svako malo sevaju sise na pijanim žurkama, a prenosi Si-en-en. To je onaj trenutak kada devojka prekrsti noge, a na milisekundu sevne prelepi goli članak. Gospode! Od toga može roman da se napiše. Članak se nastavlja na listove, prelazi u butine, stiže do unutrašnje strane bedra… Ko je tu ušao i kako bih ja mogao da uđem? Trik je u iščekivanju.

Vreme je za mali nostalgični podsetnik za bivše i sadašnje tinejdžere: Pre nego što je digitalna ubila analognu tehnologiju, a Internet učinio dostupnim svaku nakaznost i iživljavanje nad ženama, trebalo se malo pomučiti oko „seksa”. Pravila se taktika… Odlazak u video-klub predveče, kada nema mnogo gužve. Pa onda tražiti film sa Čakom Norisom. I to uvek isti, po peti put. Dok se ženica iza pulta u video-klubu krsti u čudu zbog neverovatne popularnosti dotičnog dela, ti znaš za jadac. Ekskluzivu je proširio drugar iz kraja. Naime, film sa Čakom Norisom presnimljen je preko pornića u kojem briljira Savana (kakva je to riba bila! Ikona! Stigla je da se kresne sa Akslom Rouzom, Slešom i Bilijem Ajdolom. Doživela saobraćajku, a zatim izvršila samoubistvo. Rokenrol…). To je nekih dvadesetak minuta čistog zadovoljstva. Nešto kao zavođenje žene, kada žene nema ni na puškomet. Kasnije se u porno trku uključio i rahmetli Treći kanal Rts-a, jedna od prvih žrtava tranzicije, pa je i pornografija postala dostupna prostom, a zagorelom puku. Koliko neprospavanih noći, u iščekivanju da na tv ekranu zaplešu gole dive, ti anđeli garavih pica. Neprocenjivo…

Nostalgija udara. Ko se to od prelepih dama švrćkao dobrim, starim video-klubovima onomad? Podsetimo, to je vakat kada nije baš svaki klinac, koji je jedva naučio sva slova, mogao da ukuca „anal” i „razvaljivanje” i eto zabave. Bila je tu neprevaziđena a pomenuta Džindžer Lin, rođena 1962. Šta je ta slatka malecka mogla da izdrži sa osmehom na licu… dok smo mi pravili prve korake u svetu odraslih muškaraca, sve ubeđujući naše potencijalne devojke da to malo boli, a posle bude lepo. A na vrh jezika ti „Čekaj, kako može MOJA Džindžer, a ti nećeš?” Eh, mladosti…

Džindžerka je lupila recku sa Čarlijem Šinom, sa kojim je bila u vezi početkom devedesetih. Čarli, ti đubre narkomansko! Zajedno su se lečili od kokaina, najpopularnije droge svake porno dive iz naše mladosti. Kad je mogao Sigmund Frojd, što ne bi i one? U jednom intervjuu Džindžerka, koja se kasnije pojavila i u spotu „Metalike”, je za svog kolegu, živu legendu Rona Džeremija, rekla da mu je mesto u zatvoru. Novinar koji je imao čast da je intervjuiše je valjda bio napet od treme, pa nije pitao zašto. Rekla je i da koleginica Trejsi Lords treba da se stidi. Pljuvačina po kolegama. Liči li to na srpsku estradu? O da. Fali samo Jelena Karleuša. Usput, kad već pominjemo estradu, kokain je na velika vrata ušao u tu sferu srpske elite, kada su naše „ljubavnice” iz mladosti uveliko bile zalečene od te ružne navike. Kao što rekoh, u svemu mu kasnimo, debelo.

Muška ekipa

Koga je briga za muške aktere? Od glumaca, tu je čuveni Džoi Silvera, još jedan lik blagotelećeg pogleda koji je sobalio gomilu naših lepotica. Pa Džon Holms, tragična ličnost, čovek sa najvećim udom u industriji. Oboleo je od side i nastavio da snima filmove, a bolestan je snimio i scenu sa legendarnom Ćićolinom. Ćićolina je ostala nezaražena (neće grom u koprive). Bio je i Tom Bajron, klinac koji je igrao sa svim lepoticama, a likom ga je na ozbiljno filmsko platno preneo Mark Volberg, u filmu „Noći Bugija”.

Pa onda, neprevaziđeni „velikan” – Ron Džeremi. O potonjem je prilično nadahnuto pisao el grande Mićko Medenica, tako da tu nema mnogo šta da se doda. Nama koji smo, unesrećeni ratom i sankcijama, stasavali u zemlji bez budućnosti i granica, Džeremijevi uspesi u filmovima značili su mnogo. Sa trunkom preterivanja, Ronove majstorije bile su neka vrsta svetlosti na kraju tunela. Jer, ako je on, onako dlakav, debeo i smešan, i to za pare, mogao da spava sa 5.000 žena, pa valjda i mi izbrisani sa geografske karte imamo čemu da se nadamo? U redu, moćna Džeremijeva aparatura svakako je jak adut, ali nemoguće da je samo to u pitanju. Dečko je imao duha… Stari dobri Roni je i primer koliko porno-zvezde žude da se dokažu i u drugim poljima i „normalnim” filmovima.  O njemu su snimani dokumentarci, napisao je (očekivano) autobiografiju, a poznato je i da svira klavir. Voli da izvodi Šopena.

Nego, stigosmo, neizbežno, i do legendarne Trejsi Lords. Devojčica koja je, poput Džeremija i Džona Holmsa, postala pop-ikona, snimila je sto filmova, a 99 ih je zabranjeno, jer se ispostavilo da je bila maloletna kad ih je pravila. Mene je prevarila… Objavila je i knjigu o svom životu, kao i Džeremi. Izjavila je da je u porno-industriju ušla zato što je žudela za ljubavlju. Autobiografiju Trejsi Lords prezrele su i druge kolege, uključujući i bujnu Kristi Kenjon, koja je rekla da je Trejsina knjiga jedna velika laž.

Ne smemo da zaboravimo Kej Parker, zrelu ženu sa velikim grudima, koja je briljirala u ulozi raspomamljene žene u legendarnom serijalu „Tabu”.

Tu je i čuvena Amber Lin (nije u rodu sa Džindžer i Porše Lin), poznata i po svom humanitarnom radu sa mladima zaraženim HIV-om. Pa prelepa Barbara Der i preslatka Kendi Evans. Evansova, vlažni san mnogih srpskih ocvalih tinejdžera je, kao i mnoge druge glumice iz branše, posle dve godine batalila posao (bila je aktivna od 1985. do 1987.). Sasvim dovoljno za stvaranje legende. Poznato je samo da je srećno udata za izvesnog kaskadera Džima Stara, i da odgajaju dvoje dece. Lepo je čuti da život porno-zvezde ne mora da se završi predoziranjem ili nasilnom smrću.

Sve ove glumice rođene su početkom ili sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Dakle, sada govorimo o ozbiljnim ženama u ozbiljnim godinama. Poštovanje se podrazumeva.

Teško da tekst o pornićima može da prođe bez Linde Lavlejs, glavne glumice u najčuvenijem porno-filmu svih vremena, „Duboko grlo” iz 1972. godine. Da je ipak zaobiđemo… prvo, zato što se ovde bavimo „zlatnom erom” pornografije, koja je procvetala osam godina kasnije. I drugo, zato što je život i smrt Linde Lavlejs paradigma druge strane medalje, zla koje nosi ova vrsta industrije zabave. A mi ovde pričamo o tome kako se onomad uterivalo dobro.

Nabrajanje anđela potrajalo bi jako dugo, a tu je i brat Gugl, ako je nekom stalo do nastavka istraživanja. Sada valja objasniti mlađim i punoletnim pornofilima zašto bajati pornići stari tri decenije vrede mnogo više od friškog đubreta. Prvo, te devojke su bile DEVOJKE! Grudi su visile kako Bog zapoveda, noge su se sijale mlatarajući u vazduhu a butine tresle. Na zadnjicama bi, s vremena na vreme, sevnuo celulit. Hvala. Zajebi fotošop i plastiku, hoću žensko! Drugo, bila je ta stvar… sa žbunom. I dan-danas je teško objasniti ženi koja je pod pritiskom medija počela da izbrijava sve što treba, da nešto i ne treba. Dakle, ostavi mi malo šumice, leba ti. To je tamni vilajet oko koga se svet vrti, i koji ja treba stručno, koliko znam i umem, da istražim. O tome je pisao i Henri Miler. Ostavi žbun lutko, u ime svih nas iz sedamdeset i neke. Nećeš da se slikaš za „Hastler”. A čak i da hoćeš, Lari Flint bi rekao aferim. Lari je stara škola.

I treće, možda i ključno, ti ljudi su se trudili, za male pare. Te ženice su radile da se preživi i nađe koji dinar za klopu, gudru i piće. Ili ih tako ja vidim, grešna mi duša. Uostalom, treba samo pogledati film „Married with hormons”, snimljen 1991. godine, na kraju zlatne ere. Parodija na genijalnu humorističku seriju „Married with children”. Fenomenalno.

Posle su došle nekakve Džene Džejmison, toliko plastične da ne možeš da ih prepoznaš na dve različite slike. Suviše se trudiš Džena, ne vredi. Čak i najgora vrsta niskih strasti mora da ima ono malo duše. A kome nije jasno o čemu se ovde radi, neka pogleda, ako već nije, film „Noći bugija” Pola Tomasa Andersona iz 1997. Tu je sve rečeno. U filmu se pojavljuje i jedna diva iz naše priče, Nina Hartli.

I nemoj da mi je neko blatio drolje. Da ne bih morao da se pozovem na Bibliju. Koliko znamo, onaj veliki, dobri čovek, Isus Hrist, životom je branio jednu običnu kuravu. Marija Magdalena se zvala. Svaka druga žena na ovom svetu se zove Marija. Ko si ti da se baciš kamenom na moju Mariju, ili moju Džindžer?

Povezane teme:

Deli:

SAPE - Udruženje ekstremno elegantnih osoba >>