Zatvori

Šta kaže Šakira?

„Be careful amigo Dance or die.”
Surovo, a? Pa je l’ ima nešto ozbiljno a da nije surovo? Pazite se, đuskajte, i slušajte Šakiru. Kažem vam, ako budete pažljivo slušali, možda je i čujete.

Gde god da sam našao da glasam za Šakiru – glasao sam. Postao sam fan gde god je moguće. Prijavio sam se na mejling liste i lajkovao sve što može. Znam kad počinje turneja i kad su pauze i kad se završava. Slušam je u kolima neprekidno bar dve nedelje. Sad neprekidno a inače redovno. Imam sve albume koje je izdala od trinaeste godine. Imam fotografije kad je bila crna, crvena i sad kad je plava. Sekiram se što je smršala u poslednje vreme. Zašto? Zato što mi se sviđa kako peva, kako izgleda i volim što je najčešće bosa. Zato što mi priča o životu. O svom životu. I o mom životu. Ja slušam tekstove, uvek. Osim toga, interesuje me šta kaže Šakira. Interesuje me šta meni kaže Šakira. Jer mi kaže. Baš meni. Ona nije mala, ona kad snimi pesmu i spot, i pusti ih na Vh1, ona zna da ima nas koji gledamo i slušamo. Koji pratimo. Ta gomila fanova sastoji se od pojedinačnih fanova, koji u zbiru čine milione, ali koji vole da premijeru spota odgledaju nasamo i koji sve to doživljavaju lično.

Kad Šakira kaže Waka, waka – ja sednem i razmislim – Šta si mi rekla? Kako se to tačno odnosi na moj život? Kako da budem bolji čovek kad mi ti kažeš – Waka, waka? Onda guglujem, saznam značenje tih reči i celu pozadinu priče. Vidim da je slobodan prevod reči waka – na engleski – do it. I odmah shvatim šta mi kaže. Setim se da treba da smršam, da završim taj roman već jednom, da sam kevi pre godinu dana obećao da ću da joj izbušim rupe za slike. Setim se da treba da složim stvari u svom ormanu i začine u kuhinji, već mesecima. Znam da treba da povadim neke kvarne zube, a ne radim to, plašim se.

k4ogyxzb

A Šakira mi kaže – Uradi to! I meni izgleda izvodljivije. U jednom od svojih ozbiljnih hitova, kad mi je rekla:

„Smells like danger, even
better Set your goals, bless our
souls I’m in trouble but it feels
like heaven”

Setio sam se nekih strašno uzbudljivih situacija u kojima sam se nalazio. Zajebanih, teških, koje su me odredile. I mene, i tok mog života. Te situacije su bile opasne, kažem vam, stvarno opasne, po raznim kriterijumima. A ja sam se, na primer, peo uz jedne stepenice i mislio – Ovo sad može da me odvede na neka mesta na kojima ne želim da budem, ovo može da promeni koordinatni sistem u kojem se krećem, posle ovoga mi sleduju neke nove dobre i neke nove loše stvari, ali više nikad iste stvari. A bio sam radostan uplašen ali radostan, što sam živ. Najbolje sam osećao život kad se tako stavim na probu. I zato, kad mi Kolumbijka otpeva te stihove, ja pomislim – Kapiram te sestro, skroz. I drago mi je što je jasno da nas ima još. I što se razumemo i preko televizije. A kad mi je pričala šta joj se desilo jednom, i rekla:a0pkg8dq

„There was nothing
we could sell or buy’
Cause all we really needed
Was our bare feet
and pair of wings to fly”

setio sam se detinjstva, drugova sa fudbala u dvorištu, devojčica iz osnovne i srednje. Setio sam se svojih tadašnjih želja i osetio sam da se nisam mnogo promenio. Na iste sam se stvari primao, na pokrete, na poglede, na neke reči i njihov raspored u rečenici, na način na koji se neke žene sapliću, na koji ne povezuju činjenice kao muškarci, na ljubav, na naivnost, na jutro, na muziku, na životinje, na jednostavnost. Jednostavnost me je uvek fascinirala. I zato, kad me je na kraju pesme pitala:

„Have we changed
our hopes for fears”?
And our dreams for plans?

rekao sam – Ma jok, ništa od toga. Što se toga tiče, ne sekiraj se, dobar sam. Ali kapiram šta pitaš. A jednom sam se osetio kao da je prepisala moj tekst. U pesmi „Hey you” mi kaže da je nekom tipu rekla ovo:

shakira

„Hey you
I’m making an offer that
No one would dare to refuse
Don’t be so arrogant
Let me in”

i ja ne znam ko je kome oteo tekst. Ili smo opet bili u istoj situaciji, isto mislili i isto rekli. Jer, kad sam muvao Rođenu Ženu, dok još nije bila Rođena Žena, dok je još htela da me šutne i da se zabavlja sa nekim amaterima, ja sam to pričao. Bunio sam se, kukao, molio, pretio, tražio, bio strpljiv. Govorio sam – Nemoj bre, ’de će ti duša. I Rođena je razumela. Šakira mi nije rekla da l’ je ne kraju pesme taj njen razumeo, ali kapiram da hoće, da će razumeti. Ljudi razumeju kad im se lepo objasni. A onda jednom, gospođa koja se zove Šakira Izabel Mebarak Ripol ako niste znali, otvara žive rane. I kaže mi:

„I can’t hide what I’ve done
Scars remind me of just how
far I’ve come”

sve uz osmeh, setan pogled, providnu haljinu, hodajući po pesku. Bosa. Ja se gledam, I mislim se da l’ me i ona gleda dok piše te stihove. Sav sam u ožiljcima, dubokim i plitkim, pravim. Imam ispisane priče po rukama i duši, moje priče, moje pobede i poraze, moj život, moju školu. I imam sreće da su ocene vidljive, da može prosek da se izračuna. Da vam kažem – nisam vukovac, ali sam položio diferencijalni ispit za ovaj svet. Do kraja pesme čekam da me pita odakle mi ožiljci, ali ona je fina, zna da se to ne pita. Tu si, dobar si, drago mi je. A jednom, mrtva hladna mi kaže:

„I might steal your clothes and
wear them if they fit me!”

Pa to je realna opcija. Uvek. Jedina realna. To su rizici sa kojima se srećeš. To su prave stvari. Ako hoćeš sa mnom, biće neviđeno, nećeš znati gde si, ali pazi, mislićeš da je svet tvoj ali za gaće nikad nećeš biti siguran. Jer kad si siguran za gaće, to je jedino za šta si siguran. Ko vam kaže da je drugačije – laže i na Boga ne misli. To vam tvrdim ja i to kaže Šakira. A to znate i sami, samo je pitanje da li vas zanimaju gaće ili ceo svet. Tako da, kad mi je to rekla, osetio sam prisustvo ozbiljne teme, ali nisam ništa pitao, jer mi je sve jasno. Samo sam gledao, jer kad takva gospođa hoda bosa po pesku, sva filozofija je pesak. A što se tiče konkretnih upustava za život, ono – šta tačno da se radi, Šakira kaže:

„Be careful amigo Dance or die.”

Surovo, a? Pa je l’ ima nešto ozbiljno a da nije surovo? Pazite se, đuskajte, i slušajte Šakiru. Kažem vam, ako budete pažljivo slušali, možda je i čujete.

ODAKLE PEVA ŠAKIRA?

Ima jedna pesma, sa  albuma SHE WOLF, istoimeni prvi singl, nešto kao A1, i o dgovarajući spot. To izgleda ovako – posle prvih kadrova u krevetu i garderobi, Šakira peva iz ambijenta koji bi se mogao opisati kao tunel. Zidovi crveni, nabrani, od nečega što mene podseća na sluzokožu. Samo sa šljokicama. Podseća me na najsvetiji prolaz od svih prolaza. Svi na ovoj planeti smo tuda prošli. Pogledajte pažljivo taj spot i onda recite vi meni – Odakle peva Šakira? Nemojte da vas zavaraju šljokice, postoje šljokice na takvim mestima, samo ne uvek. Tražite šljokice. Ako ih zaslužujete, naći ćete ih.

 

Povezane teme:

Deli:

<< SAPE - Udruženje ekstremno elegantnih osoba DITA FON TIZ KAKO SAM IZGUBILA NEVINOST i druge priče >>